Термонинерална вода у Темерину потекла је 1914. године из бунара дубоког 417m. Бушотина је издавала 384 l/min сумпоровите, жућкасте воде, са температуром од 29°C. По својим лековитим својствима, по минералном саставу и балнеолошким својствима, слична је водама многих познатих и афирмисаних бања Панонске низије.
Темеринска вода, не само да је богата различитим минеролошким елементима са концентрацијом изнад нивоа лековитости, већ је и топла. Вода Купатила спада у групу хипотерми са температуром од 26,5°C, а вода у отвореном базену са температуром воде од 40°C представља хипертерму. Стални пратилац Темеринске термоминералне воде је метан, који је коришћен за загревање просторија.
Према балнеолошким карактеристикама, по Квентину, Темеринска термоминерална вода припада хидрокарбонатним водама, подгрупа натријум-хидро-карбонатним водама. С обзиром на минеролошке карактеристике и балнеолошке особености, изузетно успешно лечи дегенеративна обољења и ванзглобни реуматизам, дерматолошке и гинеколошке болести, а има и бактерицидна својства.
ИСТОРИЈАТ КОРИШЋЕЊА ТЕМЕРИНСКЕ ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ
Темеринска термоминерална вода користи се за лечење реуматских обољења још од 1914. године, када је у дворишту Грише Андрашија избушен бунар дубок 417m. Температура воде је била 29°C, жућкаста, сумпоровита. На имању Марије и Грише Андрашија изграђен је базен димензија 15m са 12m и дубине 2,5m за одрасле и 0,90m за децу. Изграђено је и купатило, које је имало 3 собе са по 2 каде и 3 собе са по једном кадом. За загревање купатила, као и куће, користио се метан, као пратилац термоминералне воде. У соби у којој је живела Марија Андраши и данас је сачуван димњак кроз који је пролазио метан, али се одавно не користи. Документацију о првом купатилу и базену чува ћерка Марије и Грише Андрашија. У Темеринском парку, 1914. године, радило је и купатило са 3 каде.
Године 1942. изграђена је централа за струју, на бази метана, која је касније претворена у млин. Купатило Грише Андрашија је национализовано 1950. године, постало је власништво Комуналног предузећа „Јединство“, а од 1955. године ради под називом „Народно купатило“. Секретаријат унутрашњих послова – Одељење за против пожарну заштиту затворило је купатило због метана 31. маја 1978. Купатило је поново отворено 1982. године, а вода из бунара, на неколико метара од Купатила, се користи за пиће.
Две године касније, на новој бушотини, стотинак метара од центра Темерина, почео је са радом отворени базен. Ова бушотина издаје већу количину воде, више је температуре и богатијег минеролошког састава.
АНАЛИЗЕ ВОДЕ
Комплетна минеролошка анализа састава термоминералне воде урађена је 1984. и то на бушотини у отвореном базену и на бушотини из 1914. – Купатило и бунар.
Отворени базен са термоминералном водом налази се на бушотини која је захватила воду са дубине од 526m до 607m. Комплексна хемијско-минеролошка анализа (1984. године), показала је да је вода топла и веома богата минералима:
– укупна минерализација 3,45 gr/l,
– издашност 1340 l/min,
– температура воде 40°C,
– боја је светложута,
– мирис металних цеви,
– хидрокарбоната (CO2) 689,00 mg/l,
– натријума 995,00 mg/l,
– хлорида 514,17 mg/l,
– хидрокарбоната (HCO3) 1910,50 mg/l.
Анализа воде (1984. године) на бушотини из 1914. године (купатило), која захвата воду са дубине од 397-417m, показала је да термоминерална вода има следеће хемијско-минеролошке карактеристике:
– укупна минерализација 2,4 gr/l,
– издашност 384 l/min,
– температура воде 26,5°C,
– боја је жућкаста,
– мирис је карактеристичан,
– хидрокарбоната (CO2) 506,00 mg/l,
– натријума 680,00 mg/l,
– хлорида 346,00 mg/l,
– хидрокарбоната (HCO3) 1603,00 mg/l
– од гасова има највише метана.
Темеринске термоминералне воде су такође богате и магнезијумом, калцијумом, гвожђем, хлоридима, јодом, итд.
Извор: Др Живан Богдановић, Мр Нада Видић; „Темеринска термоминерална вода“; 1999. године; ЗБОРНИК РАДОВА ИНСТИТУТА ЗА ГЕОГРАФИЈУ; Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Институт за географију, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад
