Дворац Сечен и стари парк

Дворац је изградила породица Сечен (гроф Шандор Сечен) крајем XVIII века и почетком XIX века. Његови пројектанти нису познати, а према неким казивањима, црква, гостопримница и источни део замка, где је била коњушница, изграђени су на основу планова познатог градитеља канала Јожефа Киша.
По причању Кароља Екреса, хроничара и Темеринца, дворац није био једини дом Сеченових, већ су они живели и у Будимпешти. Након грофове смрти, имање су наследила његова два сина, Карољ и Миклош. Карољ Сечен је био војно лице, а када је навршио 50 година напустио је војску и живео је као племићки газда на свом имању у Темерину. Према подацима које је Екрес прикупио, између 1831. и 1832. године, Карољ и његови кметови преживели су колеру, која је тада харала Угарском. О томе сведочи и песма њему посвећена, која каже да је гроф Карољ Сечен био “отац својим кметовима”. У једној хроници је писало да је за њих много жртвовао, да је гладнима делио жито и новац. У сукобима 1848. породица Сечен је напустила дворац, који је тада претрпео оштећења, а за живот је оспособљен две  године након тога. У Темерину је остао само Карољев старији син Адолф, који је био војно лице и предводио народну милицију у борби против побуњеника. Након смрти Карољеве супруге и Адолфа, почиње ново поглавље у животу Каштела. Шандор Сечен, последњи изданак породице, 1874. године продаје свој део имања трговцу Анталу Фернбаху из Апатина, а касније и Миклошев син Антол продаје и свој део. Фернбах је вођење имања препустио сину Балинту, који је имао огромно богатство. Балинтов син Антол је добио темеринско имање од свог оца и оженио сестру од тетке Ану. Након мужевљеве смрти, Ана је била власница преко 3000 јутара темеринске земље и господарица дворца. Фернбахови су држали комплетан Темерин све до аграрне реформе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године.
Дворац Сечен окружен је Старим парком, који се простире на површини од око 20 јутара. Некада су зид од цигала и озидан шанац заклањали парк од спољашњег света. Најбољи баштовани направили су овај парк за време породице Сечен. Када је средином XIX века дворац постао власништво породице Фернбах, тада је њихов баштован Винце Садлек околни парк преобратио у украсну башту, арборетум. Баште су биле пуне цвећа, украсног биља и водоскока, у води су пливале корњаче. Парк су украшавале и салетле – једна у башти, а друга на брежуљку поред језера. Од почетка 20. века башту засађену бираним и необичним дрвећем украшавају фонтана и скулптуре. Породица и њени гости добар део дана би проводили у парку иза дворца. Недељом су се парком шетали и обични грађани, а осталим данима у прелепе баште су могли ући само ђаци и градски интелектуалци.