Парк природе Јегричка

Више о самом водотоку и заштити:

Водоток Јегричка се простире на подручју јужно Бачке лесне терасе, измеду Великог Бачког канала на северу и Дунава на југу. Протеже се дужином од 64,5 km, дужина слива правца запад-исток износи око 100 km, а ширина око 14,5 km. Водоток је аутохтона река Бачке која је уредењем корита изгубила свој првобитан изглед. Некада најдужа аутохтона Војвођанска река, нема класичан извор и представља систем повезаних бара кроз које вода отиче до свог ушћа у реку Тису. Протичући кроз 4 општине (Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ) водоток пресеца важне саобраћајнице. Кроз општину Темерин протиче дужином од  18 km, што је 28% њене укупне дужине. Протиче око 1 km северно од Сирига и око 2 km северно од Темерина, а на месту где сече пут Темерин – Бечеј, Јегричка је природна граница двеју општина.
Јегричка се налази на листи Међународно значајних станишта за птице (ИБА подручје, 1997. године), и има Међународни значај као ботаничко подручје (ИПА подручје, 2005. године). Парк природе „Јегричка“ захвата површину од 1144.81 ha и установљен је режим II степена заштите на 245.28 ha (21,43%) и III степен на 899,53 ha (78,57)%. Од 2005. године њиме управља Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“.
Богатство флоре одликује се присуством 76 биљних врста и 16 биљих заједница. Међу воденим и мочварнним биљкама посебно се издвајају заштићене и угрожене врсте са Црвене листе флоре Србије (бели локвањ, барска папрат, водени орашак, мешинка). Посебну лепоту дају пливајуће заједнице белог локвања, орашка и мрестњака уз густу вегетацију трске и рогоза у приобаљу. Ливаде на острвима обрасле су стаблима домацих топола и жбуњем.
У Јегричкој је присутно 20 врста риба, груписаних у оквиру 6 фамилија. Доминира фамилија шарана, а од унесених риба заступљени су сребрни караш, бели амур, амурски чебачок, амерички сомић и сунчаница. Од угрожених и ретких врста најзначајније су чиков, штука, смуђ, сом и шаран.
Богатство барских птица, као фундаментална вредност, огледа се  кроз 198 регистрованих врста. Неке од њих су водени бик, патка кашикара, сиви барски петлић, белобрка чигра, патке глувара и крџа, ћубасти гњурац, мали вранац, велика бела чапља, мрка чапља, велики трстењак и брката сеница. Потребно је истаћи присуство глобално угрожене патке њорке, затим црноврати и мали гњурац, сива гуска, еја мочварница, црна чигра, модровољка и цврчић тршћар.
Водоземци који настањују ово влажно подручје су више врста жаба и мали водењак. Од гмизаваца је присутна ретка и угрожена врста барске корњаче, као и две врсте змија: белоушка и рибарица. Од сисара који настањују обалу Јегричке велики број припада строго заштићеним дивљим врстама, а од посебног значаја је присуство видре. Од представника глодара заступљени су водена волухарица, пољски миш, пољска волухарица, као и бизамски пацов. Од представника месождера издвајају се ласица, куна белица, јазавац и лисица, а од ловне дивљачи срна и зец.
Концепт заштите Парка природе „Јегричка“ заснива се на очувању и унапређењу природних вредности, обезбеђивању одрживих механизама за смањење загађења, ублажавању поплава и суша, развој рибарства, еко-туризма, научно-истраживачког рада  и едукације. Да би се обезбедили услови неопходни за заштиту, очување, уређење и коришћење, прописују се опште мере заштите.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПАРКА ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“

Забрањено је:
– промена утврђеног водног режима,
– упуштање непречишћених отпадних вода,
– отварање дивљих плажа,
– одлагање отпада,
– формирање викенд-зоне и изградња објеката за  индивидуално становање,
– изградња обалоутврда,
– паљење трске,
– неовлашћено кретање у границама заштићеног природног добра и
– сађење алохтоних жбунастих и дрвенастих врста.
Прописаним мерама се обезбеђује:
– коришћење воде у складу са расположивим водним ресурсом,
– научно-истраживачки рад,
– контролисана презентација природног добра, едукација, туризам и рекреација,
– мониторинг стања екосистема и врста,
– мере управљања популацијама,
– уређење пунктова за потребе презентације природног добра, едукације, туризма и рекреације,
– еколошка рестаурација деградираних станишта,
– формирање и одржавање биофилтера на месту улива бочних канала,
– уређење обале кроз насељена места,
– уређење туристичких и рекреационих стаза и
– очување и подизање шумског појаса и ремиза са аутохтоним жбунастим и дрвенастим врстама.